Uskoro počinje zimsko računanje vremena. Otkrivamo vam kada će se to desiti i kada ćete imati sat vremena vise za odmor!
Bliži se trenutak kada ćemo ponovo pomeriti kazaljke na satu i preći sa letnjeg na zimsko računanje vremena. Ova promena dešava se svake jeseni, ali mnogi građani i dalje imaju nedoumicu kada se tačno pomera sat, da li ćemo spavati duže ili kraće i kako će promena uticati na naše svakodnevne obaveze.
Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u nedelju, 25. oktobra 2026. godine. U noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, kazaljke ćemo pomeriti za jedan sat unazad. To znači da ćemo u 3 sata ujutru sat vratiti na 2 sata.
Za mnoge je ovo dobra vest jer će te noći moći da spavaju jedan sat duže. Međutim, promena donosi i raniji zalazak sunca prema satu, kraće svetle večeri i period prilagođavanja na drugačiji dnevni ritam.
Iako se pomeranje sata ponavlja dva puta godišnje, svake jeseni ponovo se otvaraju pitanja o njegovoj opravdanosti, uticaju na zdravlje i mogućnosti da ova praksa jednog dana bude ukinuta.
ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA POČINJE 25. OKTOBRA 2026. GODINE!
Ove godine poslednja nedelja oktobra pada 25. oktobra, što znači da upravo tog dana zvanično počinje zimsko računanje vremena u Srbiji.
Promena će se dogoditi tokom noći, kada većina građana spava. U trenutku kada sat pokaže 3.00, vreme će biti vraćeno na 2.00.
Drugim rečima, jedan sat će se ponoviti.
Ovo je posebno važno za osobe koje rade noćne smene, putuju tokom noći ili imaju unapred zakazane obaveze. Kod njih promena vremena može zahtevati dodatnu pažnju kako ne bi došlo do nesporazuma u vezi sa rasporedom.
Za većinu građana promena će biti gotovo neprimetna jer će se pametni telefoni, računari i drugi uređaji povezani sa mrežom automatski prilagoditi novom vremenu, ukoliko je uključeno automatsko podešavanje.
Ipak, zidne satove, ručne satove, pojedine kućne aparate i starije uređaje možda ćemo morati sami da podesimo.
Važno je zapamtiti jednostavno pravilo: u jesen sat vraćamo unazad, a u proleće ga pomeramo unapred.
Zato će poslednji vikend oktobra za mnoge predstavljati priliku za dodatnih šezdeset minuta odmora.
DA LI ĆEMO SPAVATI JEDAN SAT DUŽE?
Odgovor je potvrdan, barem kada je reč o samoj noći prelaska na zimsko računanje vremena.
Pošto se kazaljke pomeraju unazad, noć između 24. i 25. oktobra trajaće jedan sat duže prema građanskom računanju vremena.
Na primer, ako u subotu uveče legnete u 23 sata, a u nedelju ustanete u 7 sati prema novom vremenu, između tih trenutaka proteći će devet sati.
To ne znači da će svako zaista spavati duže. Neki ljudi će se probuditi prema svom uobičajenom unutrašnjem ritmu, dok će drugi iskoristiti priliku da ostanu u krevetu.
Organizam ne prati samo kazaljke na satu, već i prirodne biološke procese koji regulišu budnost, umor, telesnu temperaturu i lučenje hormona.
Upravo zbog toga promena vremena, iako naizgled mala, kod određenih osoba može izazvati privremene promene u raspoloženju, koncentraciji i kvalitetu sna.
Ipak, prelazak na zimsko računanje vremena mnogima je lakši od prolećnog pomeranja sata, kada gubimo jedan sat.
Posebno će se obradovati oni koji vikendom vole da odspavaju malo duže, jer će imati priliku da dodatno odmore pre početka nove radne sedmice.
ZAŠTO SE SAT POMERA BAŠ U OKTOBRU?
Pomeranje sata uvedeno je sa idejom da se dnevna svetlost bolje iskoristi tokom različitih godišnjih doba.
Tokom proleća i leta dani su duži, pa se prelaskom na letnje računanje vremena pomera raspored dnevnih aktivnosti u odnosu na izlazak i zalazak sunca.
U jesen, kada dani postaju sve kraći, sat se vraća na standardno vreme.
U Srbiji se prelazak na zimsko računanje vremena tradicionalno obavlja poslednje nedelje oktobra, dok letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje marta.
Ovakav sistem primenjuje se u velikom delu Evrope, što omogućava usklađivanje vremenskih promena između država koje koriste ista pravila.
Međutim, nisu sve zemlje sveta prihvatile pomeranje sata. U mnogim državama vreme ostaje nepromenjeno tokom cele godine, dok su pojedine zemlje ranije koristile ovaj sistem, a zatim od njega odustale.
Razlozi za takve odluke razlikuju se od države do države i uključuju geografski položaj, svakodnevne navike stanovništva, ekonomske potrebe i procene koristi od pomeranja vremena.
Upravo zbog toga pitanje pomeranja sata i dalje izaziva brojne rasprave.
OD 25. OKTOBRA MRAK ĆE PADATI RANIJE PREMA SATU!
Jedna od promena koju će građani najbrže primetiti jeste raniji zalazak sunca prema novom računanju vremena.
To znači da će u nedelju, 25. oktobra, sunce zalaziti približno jedan sat ranije prema satu nego što bi zalazilo po letnjem računanju vremena.
Naravno, sama promena kazaljki ne utiče na kretanje Sunca niti skraćuje dan za dodatnih sat vremena. Menja se samo način na koji označavamo vreme.
Ipak, subjektivni osećaj može biti veoma drugačiji.
Ljudi koji završavaju posao u kasnim popodnevnim satima primetiće da će im nakon radnog dana ostajati manje dnevne svetlosti.
To posebno može uticati na one koji vole šetnje, boravak u prirodi, rekreaciju ili druženje na otvorenom.
Sa druge strane, jutra će prema satu biti svetlija nego što bi bila da smo nastavili sa letnjim računanjem vremena.
Za školarce, zaposlene i sve koji rano ustaju, to može predstavljati prijatnu promenu.
Ipak, kako se približavamo decembru, dani će nastaviti prirodno da se skraćuju sve do zimskog solsticija, kada na severnoj hemisferi nastupa najkraći dan u godini.
Zbog toga će period nakon prelaska na zimsko računanje vremena biti obeležen sve dužim noćima i kraćim dnevnim svetlom.
KAKO POMERANJE SATA UTIČE NA NAŠ ORGANIZAM?
Iako se radi o samo jednom satu, promena vremena može uticati na unutrašnji biološki sat.
Naše telo funkcioniše prema približno dvadesetčetvoročasovnom ritmu, poznatom kao cirkadijalni ritam.
Taj ritam pomaže organizmu da prepozna kada je vreme za spavanje, buđenje, obroke i različite aktivnosti.
Svetlost ima posebno važnu ulogu u njegovom regulisanju.
Kada se vreme promeni, svakodnevne obaveze odjednom počinju da se odvijaju u nešto drugačijem odnosu prema prirodnoj svetlosti.
Kod nekih ljudi prilagođavanje će biti brzo, dok će drugima biti potrebno nekoliko dana.
Moguće su prolazne promene u pospanosti, osećaju umora, koncentraciji i navikama spavanja.
Osobe koje imaju strogo ustaljen raspored, malu decu ili rade u smenama mogu posebno primetiti promenu.
Stručnjaci za spavanje uglavnom savetuju održavanje redovnog rasporeda odlaska na počinak i buđenja, kao i izlaganje prirodnoj dnevnoj svetlosti.
Nije neophodno praviti velike promene u svakodnevnim navikama, ali nekoliko jednostavnih koraka može olakšati prilagođavanje.
Posebno je korisno izbegavati velike razlike između vremena buđenja radnim danima i vikendom.
Takođe, kvalitetan san, redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana mogu doprineti boljem funkcionisanju organizma tokom promene godišnjih doba.
RODITELJI TREBA DA OBRATE PAŽNJU NA DEČJI RASPORED
Prelazak na zimsko računanje vremena može biti posebno zanimljiv roditeljima male dece.
Deca često imaju ustaljen raspored spavanja, buđenja, obroka i dnevnog odmora.
Kada se sat pomeri unazad, dete koje se inače budi u 7 sati može početi da se budi u 6 sati prema novom vremenu.
Za roditelje to znači da dodatni sat sna možda neće biti tako lako ostvariv kao što se na prvi pogled čini.
Ipak, prilagođavanje se može olakšati postepenim promenama rutine.
Nekoliko dana pre pomeranja sata moguće je pomerati vreme odlaska na spavanje i buđenja za desetak ili petnaest minuta, ukoliko to odgovara detetu.
Važno je sačuvati poznate večernje navike, poput kupanja, čitanja priče i smirivanja pred spavanje.
Deca se obično lakše prilagođavaju kada su dnevne aktivnosti predvidive.
Roditelji školaraca takođe mogu primetiti da će deca tokom prvih dana drugačije reagovati na jutarnje ustajanje.
Međutim, ne treba očekivati da će svako dete imati poteškoće. Mnoga deca će se bez problema prilagoditi novom računanju vremena.
Najvažnije je pratiti njihove potrebe i omogućiti im dovoljno sna.
DA LI ĆE SE SATOVI NA TELEFONIMA AUTOMATSKI POMERITI?
Većina savremenih mobilnih telefona automatski menja vreme.
To važi za Android telefone i iPhone uređaje kada su pravilno podešeni datum, vremenska zona i automatsko ažuriranje vremena.
Korisnici zato uglavnom neće morati ništa da rade.
Tokom noći između subote i nedelje uređaj će sam preći sa letnjeg na standardno vreme.
Ipak, korisno je proveriti da li je uključena opcija automatskog podešavanja datuma i vremena.
Slično važi za računare, tablete i pametne satove.
Sa druge strane, pojedini kućni uređaji neće automatski registrovati promenu.
To se posebno odnosi na zidne satove, budilnike, satove na šporetima, mikrotalasnim pećnicama i starijim automobilima.
Zato će mnogi građani u nedelju ujutru morati ručno da pomere kazaljke.
Posebnu pažnju treba obratiti na alarm ako koristite uređaj koji ne ažurira vreme automatski.
Najbolje je proveriti podešavanja još u subotu uveče kako bi nedeljno jutro prošlo bez nepotrebne zabune.
ŠTA ĆE BITI SA LJUDIMA KOJI RADE NOĆNU SMENU?
Pomeranje sata može biti posebno važno za zaposlene koji rade tokom noći.
Pošto se jedan sat ponavlja, smena koja obuhvata trenutak promene vremena može trajati jedan sat duže u stvarnom vremenu nego što bi trajala u uobičajenoj noći.
Na primer, zaposleni koji radi od 22 sata u subotu do 6 sati u nedelju, prema lokalnom vremenu, provešće na poslu devet stvarnih sati, ako raspored ostane nepromenjen.
Način evidentiranja i obračuna radnih sati zavisi od primenljivih propisa, ugovora i organizacije rada.
Zbog toga je važno da zaposleni i poslodavci unapred razjasne kako će se evidentirati rad tokom noći promene vremena.
Slična pažnja potrebna je i u saobraćaju.
Putnici koji imaju noćne polaske autobusa, vozova ili aviona trebalo bi da provere vreme navedeno na kartama i zvaničnim obaveštenjima prevoznika.
U većini slučajeva sistemi za rezervacije i redovi vožnje uzimaju u obzir promenu vremena, ali dodatna provera može sprečiti nesporazume.
Ovo je naročito važno za međunarodna putovanja, posebno kada se putuje između država koje nemaju ista pravila pomeranja sata.
DA LI ĆE POMERANJE SATA BITI UKINUTO?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja svake godine kada se približi poslednja nedelja oktobra.
U Evropskoj uniji već godinama se razgovara o mogućnosti ukidanja sezonskog pomeranja sata.
Evropski parlament je 2019. godine podržao predlog da se ova praksa prekine, ali za sprovođenje takve promene nije postignut konačan dogovor na nivou Evropske unije.
Zbog toga države članice i dalje primenjuju postojeći sistem prelaska sa letnjeg na standardno vreme i obrnuto.
Srbija takođe nastavlja sa sezonskim pomeranjem sata.
Iako se povremeno pojavljuju informacije o mogućem ukidanju, za oktobar 2026. godine važi postojeće pravilo: sat se pomera jedan sat unazad poslednje nedelje oktobra.
Pitanje eventualnog ukidanja nije jednostavno jer bi države morale da odluče i koje vreme žele trajno da koriste.
Jedna mogućnost bila bi stalno standardno, odnosno zimsko vreme, dok bi druga bila trajno letnje vreme.
Svaka opcija ima određene prednosti i nedostatke, naročito kada je reč o jutarnjoj svetlosti, večernjim aktivnostima i usklađivanju sa susednim državama.
Zbog toga se rasprava ne odnosi samo na ukidanje pomeranja sata, već i na izbor vremena koje bi se koristilo tokom cele godine.
DA LI POMERANJE SATA ZAISTA ŠTEDI ELEKTRIČNU ENERGIJU?
Jedan od istorijskih razloga za uvođenje letnjeg računanja vremena bila je mogućnost smanjenja potrošnje energije zahvaljujući boljem korišćenju dnevne svetlosti.
Međutim, savremene analize pokazuju da efekti nisu jednaki u svim državama i da mogu biti relativno mali.
Na potrošnju električne energije danas utiču brojni faktori, uključujući grejanje, klimatizaciju, industriju, rasvetu i svakodnevne navike stanovništva.
Zbog toga nije jednostavno tvrditi da pomeranje sata u svim okolnostima donosi značajne uštede.
U nekim sredinama mogu postojati određene koristi, dok u drugim one mogu biti zanemarljive.
Razvoj savremene rasvete, energetski efikasnih uređaja i drugačijeg načina života dodatno je promenio okolnosti u odnosu na vreme kada je ovaj sistem prvi put uveden.
Upravo zato se danas sve više pažnje posvećuje i drugim pitanjima, poput zdravlja stanovništva, organizacije rada i kvaliteta svakodnevnog života.
KADA ĆEMO PONOVO POMERATI SAT?
Nakon prelaska na zimsko računanje vremena 25. oktobra 2026. godine, sledeća promena očekuje nas na proleće 2027. godine.
Prema važećem rasporedu, letnje računanje vremena počinje u nedelju, 28. marta 2027. godine.
Tada ćemo kazaljke pomeriti u suprotnom smeru, odnosno jedan sat unapred.
U 2 sata ujutru sat će biti pomeren na 3 sata, što znači da ćemo te noći izgubiti jedan sat prema građanskom računanju vremena.
Tokom letnjeg računanja vremena zalazak sunca prema satu nastupa kasnije, što mnogima odgovara zbog dužih svetlih večeri.
Međutim, prolećna promena može biti zahtevnija za organizam jer podrazumeva pomeranje vremena unapred i potencijalno kraći san tokom noći prelaska.
Za sada, građani Srbije treba da zapamte dva važna datuma: 25. oktobar 2026. godine za prelazak na zimsko i 28. mart 2027. godine za povratak na letnje računanje vremena.
POSLEDNJI VIKEND OKTOBRA DONOSI NAM JEDAN SAT VIŠE!
Približavanje kraja oktobra označava i ulazak u period godine kada su jutra hladnija, dani kraći, a večeri sve duže.
Za mnoge je to vreme kada se svakodnevni ritam prirodno menja.
Više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, ranije uključujemo svetla i sve češće biramo odmor u toplini doma.
Prelazak na zimsko računanje vremena dodatno će naglasiti taj osećaj dolaska hladnijeg dela godine.
Ipak, promena donosi i jednu malu pogodnost – dodatni sat tokom poslednje oktobarske nedelje.
Neko će ga iskoristiti za spavanje, neko za jutarnju kafu, a neko za mirnije buđenje i druženje sa porodicom.
Iako sat vraćamo samo šezdeset minuta unazad, ta promena podseća nas koliko su dnevna svetlost, san i ustaljene navike važni u svakodnevnom životu.
Zato je korisno da se na vreme pripremimo, proverimo uređaje i obratimo pažnju na raspored obaveza.
Posebno je važno da osobe koje putuju, rade noću ili imaju zakazane aktivnosti tokom ranih jutarnjih sati provere sve detalje.
Za većinu građana prelazak će ipak proteći bez ikakvih poteškoća.
